110 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ПУКОВНИКА ЖИВОЈИНА БАЦИЋА

У организацији библиотеке одржана је презентација поводом обележавања 110 година од погибије пуковника Живојина Бачића. Новинар и публициста Игор Гојковић представио је детаље из живота и војног пута овог знаменитог српског официра. Кроз мултимедијску презентацију приказана је војна каријера пуковника Бачића, његов значај у српским ослободилачким ратовима и околности његове трагичне смрти. Презентација је отворила простор за боље разумевање историјског контекста и доприноса Живојина Бачића одбрани националних интереса почетком 20. века.

Прича о Љишкој епопеји, направљена је на основу података из оригиналних операцијских дневника српске Врховне команде, српских армија, дивизија и пукова, који се чувају у Војном архиву у Београду. Положаји српских јединица које смо имали прилике да видимо, на савременим сателитским снимцима, идентификовани су на основу топографских карата размере 1:75.000 првог премера Србије, које су и, као тада једине, коришћене у 1914. години, а које се чувају у архиву ВГИ генерал Стеван Бошковић у Београду. На љишкој цркви и данас стоји спомен-плоча с текстом:

„Овде почива пешадиски пуковник Живојин Д. Бацић, командант XIII пука Хајдук Вељко II позива, који је славно погинуо 14. новембра 1914. године бранећи Отаџбину са својим пуком на положајима околине Љига. Нека његова херојска смрт буде пример поколењима. Слава му!” Београд се пуковнику Бацићу одужио 1934. године када је његовим именом названа улица код данашњег стадиона Црвене звезде. Улице у Љигу и Неготину, такође носе његово име.
А француска књижевница Марсела Тинер је још 14. децембра 1915, током епопеје повлачења српске војске у Грчку, у париском „Малом журналу” написала потресне речи:
„И од тог времена српски народ чува са пијететом успомену на храброг пуковника. Можда, у овим болним данима, на црногорским и албанским планинама његов народ још пева:
Нек' је Аустријанаца хиљаде и хиљаде, пуковниче Бацићу... Ти си сам, али ти си Србија...”