У Библиотеци одржано је вече родољубиве поезије, коју су казивали Љутомир Рундић и Петар Поповић, песници из Лознице.
Истовремено је отворена изложба слика са мотивима Церске битке, прве савезничке победе у Великом рату.
У програму су узели учешће и ученици осмог разреда ОШ „Сава Керковић“ , са програмом професорке историје Зоране Живојиновић.
Изложбу можете погледати у наредних петнаест дана.
Др. Слободан Ж. Марковић рођен је у селу Горњи Мушић. Завичајем је сматрао Мионицу, општину рођења, Ваљево, место где је учио Гимназију и Љиг, где је у проводио много времена, у својој кући на једном од љишких брежуљака.
Дечја библиотека у Љигу, од дана отварања, 30.априла 2012.године, носи његово име. Професор је био главни гост на отварању ове библиотеке.
Био је професор на Филолошком факултету у Београду, где покреће наставу књижевности за децу. Приредио је више антологија поезије и прозе, писао о Десанки Максимовић и другим значајним писцима. На челу Десанкине задужбине био је дуги низ година, такође на челу Међународног славистичког центра Србије. Био је један од оснивача Вукове задужбине и Задужбине Војвода Живојин Мишић. Змајеве дечје игре у Новом Саду, Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, Југословенски фестивал детета у Шибенику су манифестације чије је оснивање повезано са именом уваженог професора Марковића.
Љишкој библиотеци поклонио је више од 6000 књига, међу којима има наслова које је тешко наћи и у знатно већим библиотекама.
Тридесет три године након смрти, библиотека у Љигу уприличила је вече сећања на Гордану Косановић, прерано преминулу глумицу, која је завичајно била везана за село Дићи у љишкој општини. Рођена је у Ваљеву, 8.8.1953.године. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизују , заједно са Богданом Диклићем, Златом Петковић, Љиљаном Стјепановић, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем.
Љишка библиотека у свом завичајном фонду чува сећање на глумицу Гордану Косановић. Поседује фотографије глумице, неке и необјављиване, из породичних албума, публикацију коју је издало позориште у Милхајму после њене смрти, исечке из новина, на српском и немачком језику, видео материјал о глумици, који је послала њена сестра Милица Косановић из Солуна. Такође, љубазношћу људи из РТС добијена је емисија из Трезора посвећена Гордани Косановић, снимљена поводом двадесет година од њене смрти, кроз сећање њене професорке Огњанке Милићевић. Део фонда искоришћен је за видео презентацију лика и уметничког опуса Гордане Косановић, жене која је вођена својим сновима отишла у велики свет. Уз огромне напоре, одрицања и патњу за породицом, пре свега сином Милошем, играјући бриљантне улоге у Немачкој и широм Европе, постала је једно од најзначајнијих глумачких имена млађе генерације.
Опширније: Сећање на глумицу Гордану Косановић
Приводи се крају откуп Министарства културе и информисања. У љишку библиотеку свакодневно стижу књиге, које су одабрали комисија Министарства и наши библиотекари. Библиотека је данас богатија за око 250 наслова, како књижевних дела, тако и књига из историографије, друштвених наука, религије и уметности.
Посебно истичемо едицију посвећену Великом рату („Прометеј“ и РТС) и Антологијску едицију Први светски рат у српској књижевности („ Службени гласник “) . Препоручујемо и нове књиге португалског нобеловца Сарамага, Сабране приче Набокова, нове књиге Гордане Ћирјанић и Чарлса Симића, завичајних аутора. Двотомна „Историја филма“ и мемоари Марине Абрамовић „Пролазим кроз зидове“ су посебно вредне књиге које је државна комисија одабрала за библиотеке.
У склопу овогодишње манифестације "Љишке културне вечери" поцебну пажњу публике заслужио је "Вашар науке и уметности" одржан 10.јула, на Дан науке. Тог датума рођен је Никола Тесла. Нажалост, ове гиодине први пут није обележен имендан Дечје библииотеке "Слободан Ж. Маркиовићм", али зато су у центру пажње биле песме и приче које на нас лече, програм одржан 12.јула у оквиру Љишких културних вечери. Милорад Kрстић је завичајни песник и врстан хармоникаш.Радослав Поњавић Џони, његов пријатељ, отпевао је неколико песама. Певао је и његов други пријатељ, винар из Шида, видели смо и чули и Николу Миловановића, Милорадовог унука, који је недавно уписао соло певање у Грацу. Било је и фолклора, и здравица, а у рецитовању се истакао Зоран Јаковљевић.
Ново време васпоставља нове вредости и у култури.
Љиг је управо добио прву интернет презентацију овакве врсте у Србији, из области дигитализације у култури. Захваљујући Универзитетсkoj библиотеци и господину Адаму Софронијевићу можемо на једном месту претраживати историјскe новинске чланке o Љигу. На овај садржај можете доћи једноставним кликом на е-постер у левом блоку и са нашег сајта.
Љиг је варош са традицијом која се можда најбоље може сагледати кроз преглед чланака историјске штампе. Прва помињања имена Љиг у новинама везују се за период последње две деценије 19. века. Ратна штампа преноси бројне извештаје о борбама које су се за време Првог светског рата водиле на овом простору. Међуратни период обележен је привредним растом и друштвеним развојем града Љига које су тадашње новине детаљно и повремено чак и са одушевљењем пратиле. Историју упознајемо како не бисмо били заробљеници времена у коме смо рођени. Своје родно место и завичај волећемо више и садржајније ако се упознамо са његовом историјом и прихватимо је као део свог наслеђа и традиције. У историји Љига исписаној на страницама историјске штампе можемо пронаћи инспирацију за активности којима унапређујемо своје окружење и које могу учинити савремени Љиг пријатнијим местом за живот и занимљивом дестинацијом за посете туриста.
Градска библиоптека у Љигу подржала је манифестацију У СЛАВУ ПРЕНОСА МОШТИЈУ Св. ОЦА НИКОЛАЈА одражану у Ивановцима при храму Св.Николаја на брду Камаљ. Програм "Песме и приче - тек једно су Слово у освиту Жиче.". уз песничку беседу академика Милосава Тешића "Плава гробница на Виду" програмски су подржали ученици ОШ."Сава Керковић" , СШЦ "1300 каплара" и музичке школе из Лазаревца. Пред више од 150 угледних гостију присуствовали су и ктитор храма - академик Милован Данојлић и проф. др Војислава Коштуница.
Песничко слово академика Милосава Тешића о епопеји преко Албаније оставило је без даха све присутне, снажним песничким сликама и свеобухватним набрајањем топонима порекла хероја Солунскиог фронта.
Опширније: ЛАЈKОВЧАНKА ОСВОЈИЛА ЉИЖАНЕ
Желећи да изађе у сусрет старијим суграђанима, одлуком Управног одбора од 31.12.2018. године, Градска библиотека у Љигу уводи нову категорију бесплатног трајног чланства „65+“ за особе старије од 65 година.
Чланска карта 65+ има важност пуноправне чланске карте. Корисник који поседује чланску карту 65+ може да има право да позајми 10 књига или друге библиотечке грађе на период од 20 дана.
Ако сте старији од 65 посетите вашу и постаните члан. Једном издате, ове чланске карте имају трајно важење.
За упис је потребно донети личну карту или пасош.
Право на бесплатно учлањење имају особе старије од 65 година