...

  НАША МРЕЖА

   ПОДРЖАВА

ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

НАША  Е - КЊИГА

         ЛЕГАТ

    МАТИЧНОСТ

ПРЕПОРУЧУЈЕМО


    ЕДУКАЦИЈА

   ДОМИЦИЈАЛ

QР КОД ЗА ЗАВИЧАЈНИ ФОНД У ЉИГУ

На огласним таблама грдаске библиотеке постављени су плакати са информацијама о каталогу одабраних публикација Завичајног фонда. Наши суграђани и пролазници од сада могу скенирањем QР кода да приступе каталогу. На тај начин библиотека жели да приближи суграђанима, пролазницима део завичајне грађе, у оквиру  активности поводом стогодишњице оснивања варошице Љиг. Ово је прилика да дигитална комуникација у локалној средини  на најшири начин  упути на садржаје које библиотека чува и поседује.

МАЛОНИКОЉДАНСКО ПЕСНИЧКО СРЕТЕЊЕ

На обележавању Славе цркве у Ивановцима, " Мали Никољдан", задужбине књижевника Милована Данојлића, беседио је песник Драган Хамовић.

Овај "Сусрет са песником" програмски су подржали ученици основних школа из Ивановаца, Козеља и Љига, као и полазници музичке школе из Лазаревца.

Том приликом, на брду Камаљ, гост песник поклонио је нашој библиотеци своје књиге међу којима се на врху поносно налазила збирка "Извод из матичне књиге".

Опширније: МАЛОНИКОЉДАНСКО ПЕСНИЧКО СРЕТЕЊЕ

Каталог 50 завичајних аутора

Градска библиотека „Љиг“ поводом стогодишњице оснивања варошице Љиг, представља каталог одабраних публикација из Завичајног фонда. Библиотека има око 50 завичајних аутора, који су то постали самим рођењем или живљењем на нашој територији. У овом најзанчајнијем делу фонда су и завичајне монографије, које садрже различите аспекте завичаја.

Дигитализовани сдржај можете видети и преузети кликом на слику.

Пажња - пажња

У складу са Закључком Владе Републике Србије, обуставићемо даљи рад са корисницима путем непосредног контакта. Радно време дежурног запосленог биће понедељак- петак од 11-13 ч. У наредном периоду можете нас контактирати:
*  мејл адреса gradskabibliotekaljig@gmail.com
* телефон 014/3444 221 014/3443 462
* адреса поште Карађорђева 8, 14240 Љиг
* на друштвеним мрежама: Facebook i Instagram страници :https://www.instagram.com/gradskabiblioteka/?hl=sr
У међувремену искористите ово време за читање, учење и уживањем у доступним дигиталним садржајима културе. Издвојићемо неке од њих:
- На сајту дигитална солидарност можете пратити и пронаћи линкове ка различитим платформама за учење и рад од куће (Algotech,е-учионица итд.), као и  садржаје културе: представе Народног позоришта, Галерија Матице српске, филмове Југословенске кинотеке итд.
За оне којима енглески не представља препреку, велики број аудио књига, е-књига, онлине курсева можете пронаћи овде: http://www.openculture.com/freeaudiobooks
Волонтерима Црвеног крста доставили смо одређену количину књига која ће бити подељена нашим најстаријим суграђанима. Даље активности планираћемо у складу са потребама заједнице.

Кадровско јачање

После завршеног конкурса за избор директора, Градске билиотеке Љиг, на то место именован Драган Радовановић, дипл. политиколог из Београда. Драган је годину дана обављао ту функцију као вршилац дужности, а именовани је више година радио као новинар, уредник, заменик главног и одговорног уредника Београдског, Јутарњег програма. Библиотека Љиг је значајно кадровски ојачана пријемом у радни однос Валентине Поповић, дипл. андрагога, која ће радити на месту  библиотекара- до расписивања конкурса. Валентина је пре тога у статусу волонтера била од октобра  2018 до  јуна 2019, када је одласком колеге у пензију ангажована по уговору.

Хероине Србије - Вековник

У сусрету празнику жена гости наше библиотеке били су Драган Милошевић са својим сарадником Томиславом Кресовићем, где су представили књигу "Хероине Србије: Вековник".
Имали смо прилику да чујемо за неке од знаменитих жена попут Маре Бранковић, Ксеније Атанасијевић, Драге Јонаш и многих других. Сећањем на њихова достигнућа, животе, значај и допринос нашој науци и култури, покушали смо да на тренутак надвладамо "културу" заборава и незахвалности према жртвама које су ове (младе) жене поднеле.
Подсетили смо се и жена не само српског рода, већ и оних које су се бориле за слободу српског народа, попут Инглис Елси.
Неговањем културе сећања овај аутор нам је показао да иако су, нажалост, жене биле у подређеном положају, оне су равноправно учествовале у обликовању српске културе, државности и европске цивилизације.

Опширније: Хероине Србије - Вековник

УЛАЗАК У СВЕТ СТРИПА

У дечијем одељењу"Слободан Ж. Марковић", наше библиотеке, одржана је радионица о стрипу и култури изражавања.

Радионицу је одржала професорка српског језика Бојана Петронијевић и њој су присуствовали ученици четвртог, петог и седмог разреда ОШ "Сава Kерковић".

Креативним задацима млади су видели шта је стип, како настаје и како све његове елементе склопити у једну целину. Научили су како да оживљавају слике речима !

Опширније: УЛАЗАК У СВЕТ СТРИПА

СРБИЈА ПАМТИ И ЉИГ ПАМТИ

У славу Дана наше општине Љиг уприличен је у Библиотеци програм СРБИЈА ПАМТИ И ЉИГ ПАМТ . О Колубарској бици и култури сећања на славне дане наше прошлости, ученицима осмог разреда на јавном часу из историје и завичајне прошлости, говориле су професорка историје Зорана Живојиновић и библиотекарка Мира Којић.
Представници новог љишког удружења ЧЕЛНИК Александар Ђукић и Немања Максимовић упознали су ученике и присутне са овим удружењем за неговање културног наслеђа кроз артефакте из Колубарске битке.
Презентацију је припремила млада библиотекарка Вања Поповић.

Свим суграђанима честитамо Дан општине !

ДУША ЗАВИЧАЈА

У Библиотеци одржано је вече родољубиве поезије, коју су казивали Љутомир Рундић и Петар Поповић, песници из Лознице.
Истовремено је отворена изложба слика са мотивима Церске битке, прве савезничке победе у Великом рату.
У програму су узели учешће и ученици осмог разреда ОШ „Сава Керковић“ , са програмом професорке историје Зоране Живојиновић.
Изложбу можете погледати у наредних петнаест дана.

ПРОГРАМИ 2019

Сећање на проф.др Слободана Ж. Марковића (13.јул 1928- 11.септембар 2015)

Др. Слободан Ж. Марковић рођен је у селу Горњи Мушић. Завичајем је сматрао Мионицу, општину рођења, Ваљево, место где је учио Гимназију и Љиг, где је у проводио много времена, у својој кући на једном од љишких брежуљака.

Дечја библиотека у Љигу, од дана отварања, 30.априла 2012.године, носи његово име. Професор је био главни гост на отварању ове библиотеке.
Био је професор на Филолошком факултету у Београду, где покреће наставу књижевности за децу. Приредио је више антологија поезије и прозе, писао о Десанки Максимовић и другим значајним писцима. На челу Десанкине задужбине био је дуги низ година, такође на челу Међународног славистичког центра Србије. Био је један од оснивача Вукове задужбине и Задужбине Војвода Живојин Мишић. Змајеве дечје игре у Новом Саду, Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, Југословенски фестивал детета у Шибенику су манифестације чије је оснивање повезано са именом уваженог професора Марковића.

Љишкој библиотеци поклонио је више од 6000 књига, међу којима има наслова које је тешко наћи и у знатно већим библиотекама. 

Сећање на глумицу Гордану Косановић

Тридесет три године након смрти, библиотека у Љигу уприличила је вече сећања на Гордану Косановић, прерано преминулу глумицу, која је завичајно била везана за село Дићи у љишкој општини. Рођена је у Ваљеву, 8.8.1953.године. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизују , заједно са Богданом Диклићем, Златом Петковић, Љиљаном Стјепановић, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем.

Љишка библиотека у свом завичајном фонду чува сећање на глумицу Гордану Косановић. Поседује фотографије глумице, неке и необјављиване, из породичних албума, публикацију коју је издало позориште у Милхајму после њене смрти, исечке из новина, на српском и немачком језику, видео материјал о глумици, који је послала њена сестра Милица Косановић из Солуна. Такође, љубазношћу људи из РТС добијена је емисија из Трезора посвећена Гордани Косановић, снимљена поводом двадесет година од њене смрти, кроз сећање њене професорке Огњанке Милићевић. Део фонда искоришћен је за видео презентацију лика и уметничког опуса Гордане Косановић, жене која је вођена својим сновима отишла у велики свет. Уз огромне напоре, одрицања и патњу за породицом, пре свега сином Милошем, играјући бриљантне улоге у Немачкој и широм Европе, постала је једно од најзначајнијих глумачких имена млађе генерације.

Опширније: Сећање на глумицу Гордану Косановић