Сећање на проф.др Слободана Ж. Марковића (13.јул 1928- 11.септембар 2015)

Др. Слободан Ж. Марковић рођен је у селу Горњи Мушић. Завичајем је сматрао Мионицу, општину рођења, Ваљево, место где је учио Гимназију и Љиг, где је у проводио много времена, у својој кући на једном од љишких брежуљака.

Дечја библиотека у Љигу, од 30.априла 2012.године, носи његово име. Професор је био главни гост на отварању ове библиотеке.
Био је професор на Филолошком факултету у Београду, где покреће наставу књижевности за децу. Приредио је више антологија поезије и прозе, писао о Десанки Максимовић и другим значајним писцима. На челу Десанкине задужбине био је дуги низ година, такође на челу Међународног славистичког центра Србије. Био је један од оснивача Вукове задужбине и Задужбине Војвода Живојин Мишић. Змајеве дечје игре у Новом Саду, Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, Југословенски фестивал детета у Шибенику су манифестације чије је оснивање повезано са именом уваженог професора Марковића.

Љишкој библиотеци поклонио је више од 6000 књига, међу којима има наслова које је тешко наћи и у знатно већим библиотекама. 

Сећање на глумицу Гордану Косановић

Нове књиге

Приводи се крају откуп Министарства културе и информисања. У љишку библиотеку свакодневно стижу књиге, које су одабрали комисија Министарства и наши библиотекари. Библиотека је данас богатија за око 250 наслова, како књижевних дела, тако и књига из историографије, друштвених наука, религије и уметности.
Посебно истичемо едицију посвећену Великом рату („Прометеј“ и РТС) и Антологијску едицију Први светски рат у српској књижевности („ Службени гласник “) . Препоручујемо и нове књиге португалског нобеловца Сарамага, Сабране приче Набокова, нове књиге Гордане Ћирјанић и Чарлса Симића, завичајних аутора. Двотомна „Историја филма“ и мемоари Марине Абрамовић „Пролазим кроз зидове“ су посебно вредне књиге које је државна комисија одабрала за библиотеке. 

Љишке културне вечери

У склопу овогодишње манифестације "Љишке културне вечери" поцебну пажњу публике заслужио је  "Вашар науке и уметности" одржан 10.јула, на Дан науке. Тог датума рођен је Никола Тесла. Нажалост, ове гиодине први пут није обележен имендан Дечје библииотеке "Слободан Ж. Маркиовићм", али зато су у центру пажње биле песме и приче које на нас лече,  програм одржан 12.јула у оквиру Љишких културних вечери. Милорад Kрстић је завичајни песник и врстан хармоникаш.Радослав Поњавић Џони, његов пријатељ, отпевао је неколико песама. Певао је и његов други пријатељ, винар из Шида, видели смо и чули и Николу Миловановића, Милорадовог унука, који је недавно уписао соло певање у Грацу. Било је и фолклора, и здравица, а у рецитовању се истакао Зоран Јаковљевић.

Ново време васпоставља нове вредости  и у култури.

СТАРИ ЉИГ У ИСТОРИЈСКОЈ ШТАМПИ

Љиг је управо добио прву интернет презентацију овакве врсте у Србији, из области дигитализације у култури. Захваљујући Универзитетсkoj библиотеци и господину Адаму Софронијевићу можемо на једном месту претраживати историјскe новинске чланке o Љигу. На овај садржај можете доћи једноставним кликом на е-постер у левом блоку и са нашег сајта.

Љиг је варош са традицијом која се можда најбоље може сагледати кроз преглед чланака историјске штампе. Прва помињања имена Љиг у новинама везују се за период последње две деценије 19. века. Ратна штампа преноси бројне извештаје о борбама које су се за време Првог светског рата водиле на овом простору. Међуратни период обележен је привредним растом и друштвеним развојем града Љига које су тадашње новине детаљно и повремено чак и са одушевљењем пратиле. Историју упознајемо како не бисмо били заробљеници времена у коме смо рођени. Своје родно место и завичај волећемо више и садржајније ако се упознамо са његовом историјом и прихватимо је као део свог наслеђа и традиције. У историји Љига исписаној на страницама историјске штампе можемо пронаћи инспирацију за активности којима унапређујемо своје окружење и које могу учинити савремени Љиг пријатнијим местом за живот и занимљивом дестинацијом за посете туриста.   

У СЛАВУ ПРЕНОСА МОШТИЈУ Св. ОЦА НИКОЛАЈА

Градска библиоптека у Љигу подржала је манифестацију У СЛАВУ ПРЕНОСА МОШТИЈУ Св. ОЦА НИКОЛАЈА одражану у Ивановцима при храму Св.Николаја на брду Камаљ. Програм "Песме и приче - тек једно су Слово у освиту Жиче.". уз песничку беседу академика Милосава Тешића "Плава гробница на Виду" програмски су подржали  ученици ОШ."Сава Керковић" , СШЦ  "1300 каплара" и  музичке школе из Лазаревца. Пред више од 150 угледних гостију  присуствовали су и ктитор храма - академик Милован Данојлић и проф. др Војислава Коштуница. 

Песничко слово академика Милосава Тешића о епопеји преко Албаније оставило је без даха све присутне, снажним песничким сликама и свеобухватним набрајањем топонима порекла хероја Солунскиог фронта.

БИТKА ЗА KОШАРЕ И СЛУЧАЈ "РАЧАK"- 20 ГОДИНА ПОСЛЕ

Бесплатни online курсеви обраде текста и енглеског језика

Завичајни приложник меморијала

У љишкој библиотеци изложени су радови у дрворезу Драгована Богдановића ( 1917 - 2005.), а изложба ће трајати до Петровдана, када ће бити затворена уз пригодан програм.

Овај јединствени свестрани народни човек и уметник рођен под Острвицом у селу Заграђе 1917. године, од раног детињства напајао се ратном и славном историјом предака, који су  у  разним биткама гинули.

Kолико је могао, трудио се да од заборава сачува сећања на  јунаке Великог рата, солунце и друге ратнике, сељачке синове који су дали животе за слободу Србије. Драгован је сачинио списак места где су  сахрањени наши и непријатељски војници.

Драгован је био и гуслар. Теме ратне – војвода Мишић, Kолубарска битка.Бавио се дрворезом. Сеоски послови, мобе при жртви и кошевини, значајни празници, његови су мотиви на радовима у дрворезу, али и ратници, како војсковође попут војводе Живојина Мишића, тако и сељаци у рововима и борбама.

Између осталог био је и дописник листа „Напред“ седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

VEČE STRANIH JEZIKA

Učenici ljiške Srednje škole "Hiljadu trista kaplara", četvrtu godinu zaredom, predstavili su se pevajući, recitujući i glumeći na stranim jezicima u našoj biblioteci.Program je izveden na engleskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku, uz studentsku himnu na latinskom jeziku.
Opšti je utisak da je ovogodišnji program bio najbolji do sada. Biblioteka je kao retko kada bila puna učenika, roditelja, građana a i profesori su došli da podrše svoje učenike.
Pevali su studentsku himnu Gaudeamus igitur, izveli Moon river, koja je svetsku slavu stekla 60-tih godina 20. veka, kao numera za film Doručak kod Tifanija, uz očavarajuću Odri Hepbern. Scene iz mjuzikla Fantom iz Opere, na francuskom, predstavile su maskenbal glumaca i direktora Opere zbog trenutnog nestanka ozloglašenog Fantoma.

Опширније: VEČE STRANIH JEZIKA