Градска библиотека „Љиг“ поводом стогодишњице оснивања варошице Љиг, представља каталог одабраних публикација из Завичајног фонда. Библиотека има око 50 завичајних аутора, који су то постали самим рођењем или живљењем на нашој територији. У овом најзанчајнијем делу фонда су и завичајне монографије, које садрже различите аспекте завичаја.
Дигитализовани сдржај можете видети и преузети кликом на слику.
У складу са Закључком Владе Републике Србије, обуставићемо даљи рад са корисницима путем непосредног контакта. Радно време дежурног запосленог биће понедељак- петак од 11-13 ч. У наредном периоду можете нас контактирати:
После завршеног конкурса за избор директора, Градске билиотеке Љиг, на то место именован Драган Радовановић, дипл. политиколог из Београда. Драган је годину дана обављао ту функцију као вршилац дужности, а именовани је више година радио као новинар, уредник, заменик главног и одговорног уредника Београдског, Јутарњег програма. Библиотека Љиг је значајно кадровски ојачана пријемом у радни однос Валентине Поповић, дипл. андрагога, која ће радити на месту библиотекара- до расписивања конкурса. Валентина је пре тога у статусу волонтера била од октобра 2018 до јуна 2019, када је одласком колеге у пензију ангажована по уговору.
У сусрету празнику жена гости наше библиотеке били су Драган Милошевић са својим сарадником Томиславом Кресовићем, где су представили књигу "Хероине Србије: Вековник".
Имали смо прилику да чујемо за неке од знаменитих жена попут Маре Бранковић, Ксеније Атанасијевић, Драге Јонаш и многих других. Сећањем на њихова достигнућа, животе, значај и допринос нашој науци и култури, покушали смо да на тренутак надвладамо "културу" заборава и незахвалности према жртвама које су ове (младе) жене поднеле.
Подсетили смо се и жена не само српског рода, већ и оних које су се бориле за слободу српског народа, попут Инглис Елси.
Неговањем културе сећања овај аутор нам је показао да иако су, нажалост, жене биле у подређеном положају, оне су равноправно учествовале у обликовању српске културе, државности и европске цивилизације.
У дечијем одељењу"Слободан Ж. Марковић", наше библиотеке, одржана је радионица о стрипу и култури изражавања.
Радионицу је одржала професорка српског језика Бојана Петронијевић и њој су присуствовали ученици четвртог, петог и седмог разреда ОШ "Сава Kерковић".
Креативним задацима млади су видели шта је стип, како настаје и како све његове елементе склопити у једну целину. Научили су како да оживљавају слике речима !
У славу Дана наше општине Љиг уприличен је у Библиотеци програм СРБИЈА ПАМТИ И ЉИГ ПАМТ . О Колубарској бици и култури сећања на славне дане наше прошлости, ученицима осмог разреда на јавном часу из историје и завичајне прошлости, говориле су професорка историје Зорана Живојиновић и библиотекарка Мира Којић.
Представници новог љишког удружења ЧЕЛНИК Александар Ђукић и Немања Максимовић упознали су ученике и присутне са овим удружењем за неговање културног наслеђа кроз артефакте из Колубарске битке.
Презентацију је припремила млада библиотекарка Вања Поповић.
У Библиотеци одржано је вече родољубиве поезије, коју су казивали Љутомир Рундић и Петар Поповић, песници из Лознице.
Истовремено је отворена изложба слика са мотивима Церске битке, прве савезничке победе у Великом рату.
У програму су узели учешће и ученици осмог разреда ОШ „Сава Керковић“ , са програмом професорке историје Зоране Живојиновић.
Изложбу можете погледати у наредних петнаест дана.
Др. Слободан Ж. Марковић рођен је у селу Горњи Мушић. Завичајем је сматрао Мионицу, општину рођења, Ваљево, место где је учио Гимназију и Љиг, где је у проводио много времена, у својој кући на једном од љишких брежуљака.
Дечја библиотека у Љигу, од 30.априла 2012.године, носи његово име. Професор је био главни гост на отварању ове библиотеке.
Био је професор на Филолошком факултету у Београду, где покреће наставу књижевности за децу. Приредио је више антологија поезије и прозе, писао о Десанки Максимовић и другим значајним писцима. На челу Десанкине задужбине био је дуги низ година, такође на челу Међународног славистичког центра Србије. Био је један од оснивача Вукове задужбине и Задужбине Војвода Живојин Мишић. Змајеве дечје игре у Новом Саду, Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, Југословенски фестивал детета у Шибенику су манифестације чије је оснивање повезано са именом уваженог професора Марковића.
Љишкој библиотеци поклонио је више од 6000 књига, међу којима има наслова које је тешко наћи и у знатно већим библиотекама.
Тридесет три године након смрти, библиотека у Љигу уприличила је вече сећања на Гордану Косановић, прерано преминулу глумицу, која је завичајно била везана за село Дићи у љишкој општини. Рођена је у Ваљеву, 8.8.1953.године. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизују , заједно са Богданом Диклићем, Златом Петковић, Љиљаном Стјепановић, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем.
Љишка библиотека у свом завичајном фонду чува сећање на глумицу Гордану Косановић. Поседује фотографије глумице, неке и необјављиване, из породичних албума, публикацију коју је издало позориште у Милхајму после њене смрти, исечке из новина, на српском и немачком језику, видео материјал о глумици, који је послала њена сестра Милица Косановић из Солуна. Такође, љубазношћу људи из РТС добијена је емисија из Трезора посвећена Гордани Косановић, снимљена поводом двадесет година од њене смрти, кроз сећање њене професорке Огњанке Милићевић. Део фонда искоришћен је за видео презентацију лика и уметничког опуса Гордане Косановић, жене која је вођена својим сновима отишла у велики свет. Уз огромне напоре, одрицања и патњу за породицом, пре свега сином Милошем, играјући бриљантне улоге у Немачкој и широм Европе, постала је једно од најзначајнијих глумачких имена млађе генерације.
